Hrišćanska adventistička crkva sedmog dana čini odmazdu nad žrtvom zlostavljanja i njenom porodicom
Ovo je priča od ženi koja je govorila o seksualnom, emocionalnom i duhovnom zlostavljanju od strane svog sada bivšeg muža. Njena mesna crkva, Oblast i Unija nisu poverovale u njenu priču. Danas Hrišćanska adventistička crkva sedmog dana i dalje čini odmazdu nad njom i njenom porodicom. Njen otac očekuje da bude otpušten sa svoje pozicije predsednika Oblasti ove nedelje. I uprkos nizu eksperata, od psihologa, lekara, policije, dečjeg psihijatra do socijalnih radnika, koji su dali svoje izveštaje i stručna mišljenja na sudu i njihovi zaključci svedoče o tome da je njen bivši muž zlostavljao nju i njenu decu, Crkva ostaje odlučno bezosećajna. Trenutno postoji devet tekućih sudskih postupaka, uključujući i dva krivična.
Anita Erdeg Trto je odrasla u domu adventističkog sveštenika. Njena majka je radila kao biblijski radnik. Njen otac, pastor Robert Erdeg, trenutno je predsednik Severne crkvene oblasti.
Anita je prvi put srela Kaleba Kispea (Caleb Quispe) onlajn kada je organizovao misionarski put u Rumuniju. Pošto je bila maloletna, nije mogla da ide na put, ali su ostali u kontaktu i s vremenom je veza rasla.
Nakon vihora zabavljanja na daljinu, venčali su se 20. februara 2011. u Srbiji. Kaleb je počeo da radi kao pastor u Peruu.
Dok je Anita bila devica, Kaleb je imao seksualne odnose pre braka. Složio se da će ostati čedan dok se zabavljaju sve dok se ne venčaju. Ona je napisala: „Naša prva bračna noć bila je traumatično iskustvo toliko da sam se uspavala plačući. Sa druge strane, on je verovao da je problem u mojoj glavi.” U stranoj zemlji, ne znajući jezik ni kulturu, Anita se osećala izolovanom i samom dok nije naučila jezik. Posle nekoliko mecesi njihovog braka, bila je silovana nakon što je zaspala uzevši tabletu za spavanje. Rekla je da se „probudila sa mučnim bolom koji potiče od silovanja”.
Umalo je izgubila obe bebe u prvom trimestru. Trudnoće su joj bile veoma komplikovane, što njen muž nije mogao da „razume jer se njegova baba porodila, istuširala i vratila na polje da radi. Dakle, verovao je da to i nije tako strašno.” Mislio je da ona preteruje kada je pokazala bol tokom svoje prve trudnoće za vreme večeri igara. Nije bio voljan da napusti veče igara s obzirom da je bivanje u centru pažnje za njega bilo glavno.
U drugoj trudnoći bila je hospitalizovana jer je porođaj počeo prerano i beba nije bila spremna da samostalno diše. Bila je na stalnoj intravenskoj terapiji da zadrži bebu u sebi. Njen muž je zahtevao od lekara da izazove trudove ili da je otpusti jer nije bio voljan da plati „tako visok račun”, iako je Crkva plaćala 75% medicinskih troškova. Bila je otpuštena iz bolnice protivno medicinskom savetu i dečak je prevremeno rođen. Kada je bio star šest nedelja, morao je da ima operaciju i dobio je sepsu od operacije i jedva preživeo. Nastavio je da ima višestruke zdravstvene probleme, uključujući „probleme kuka, tumor, autoimune bolesti”. Zbog svojih ranih zdravstvenih borbi, morao je da bude na strogoj dijeti. Kada je došlo do razvoda, Kaleb joj je rekao: „Ja ću uzeti (njihovu ćerku), a ti uzmi (njihovog sina). On je ionako bolestan.”
Lekar im je zabranio da imaju seksualne odnose da ne bi ugrozili fetus tokom trudnoća. Kaleb bi se žalio mladim devojkama kako je bilo teško kontrolisati svoj libido i pitao ih je kako one kontrolišu svoj libido i vodio druge neprimerene razgovore sa njima koji uključuju i seksting.
Prema Anitinom svedočenju[1], Kaleb „je uvek imao mnogo prijateljica. Uvek je morao da ih usmerava, daje im savete, proverava ih, govori im koliko su lepe i seksi da bi im povećao samopouzdanje, ili ih približio Bogu”. Njegovo obrazloženje je bilo to da u njegovoj kulturi muškaci mnogo flertuju.
Kada je Anita pronašla poruke i fotografije na njegovom mobilnom telefonu, držao je zaključane sve svoje elektronske uređaje godinama jer je rekao da „mu je potrebna privatnost. Ja sam previše ljubomorna i ne razumem njegova ’prijateljstva’”.
Tokom njihovog braka, sumnjala je da je muž vara. Bilo je trenutaka kada bi on slučajno zaboravio da zatvori prozor za četovanje ili da obriše svoje prepiske. Jednom je pronašla prepisku u kojoj je rekao devojci da se nađu noću jer je rekao svojoj ženi da će igrati fudbal. Anitina svekrva je videla prepisku i pozvala ga da se vrati kući. Drugi put je, kada je pomogao prijateljici a ona ga pitala kako bi mogla da se oduži za uslugu, rekao „sa nešto dobrog seksa”. Tretirao je to kao šalu među prijateljima. A bilo je i trenutaka kada je Anita našla fotografije „devojaka u donjem vešu, polugolih devojaka” na njegovom mobilnom telefonu kada je bio nezaključan. On je obično imao dobro objašnjenje za njih, a nekada i nije imao objašnjenje, ali je ona to morala da prihvati.
Njegovo flertovanje, seksting i afere bili su njena krivica. Svakog meseca on bi protrošio sav njihov novac i njena porodica je bila primorana da plaća troškove kako bi im pomogla da izdrže do kraja meseca. Oni su plaćali njegovo univerzitetsko obrazovanje, odmore i medicinske račune. Ona nikada nije bila dovoljno mršava niti dovoljno fit. Želeo je da ugradi implante u grudi „za njeno dobro”. Nikada joj nije bilo dozvoljeno da ima prijatelje ili razgovara sa bilo kim o onome što se dešava kod kuće jer je verovao da im svi oni pričaju iza leđa i da kao porodica sveštenika „nikome ne mogu da veruju”. Imao je pun pristup njenim društvenim mrežama i blokirao je njene prijatelje kada mu je to odgovaralo. Mnogo bi se trudio da dâ sliku srećne porodice. Objavio bi „(njene) fotografije nakon što ih obradi, tako da (ona) ima uži struk i veće grudi, glađu kožu i digitalnu šminku. Sve je moralo da bude savršeno.”
Posle tri godine rada kao sveštenik u Peruu, Unija je odlučila da je vreme da ga rukopolože. Došli su u njihovu kuću da ih pripreme za njegovo rukopoloženje. A onda, iznenada, došlo je do promene planova, i bili su poslati u drugu Uniju gde bi nastavio da služi kao okružni pastor. Nakon njihovog razvoda, Anita je saznala da je imao neprimerenu vezu na svom radnom mestu i da je to razlog zbog kojeg ga je Unija premestila kako niko ne bi saznao. Kaleb joj je rekao: „Bog me zove na drugo mesto.” Anita je patila od seksualno prenosivih infekcija (STI) za vreme svog boravka u Peruu. Posle razvoda, ti STI problemi su prestali.
Posle njihovog razvoda, neki članovi crkve su je kontaktirali iz Perua i rekli joj da su mogli da vide da je bila zlostavljana, ali su ostali tihi jer ona to nije verzbalizovala. Porodica devojke koja je imala aferu sa njenim bivšim mužem takođe ju je kontaktirala. Kaleb bi je doveo do kuće i rekao Aniti da nema gde da ode. Anita je poslala to posebno „priznanje” porodice te devojke o aferi Nataši Mihajlović, koja ga je prosledila svom suprugu, predsedniku Oblasti, Božidaru Mihajloviću.
Malo-pomalo, njeno mentalna i emocionalna snaga počele su da se ruše. Nije mogla da dozvoli da drugi znaju da je bila nesrećna i plašila se onoga što bi ljudi mislili ili rekli. Ko bi joj uopšte verovao kad je njen brak delovao savršeno spolja? Kaleb joj je rekao da je izvor njene nesreće nedostatak podrške crkvene administracije. I njen nedostatak prilagođavanja peruanskoj kulturi, a kako je ona bila nesrećna, oboje su bili nesrećni.
Dakle, kada je stigao poziv da se presele u Bosnu zbog posla, ona je bila presrećna. Kaleb je bio radostan, takođe, jer su njegove afere počele da izlaze na površinu. Anita je osećala da joj je preseljenje u Bosnu spasilo život, i zauvek će biti zahvalna što su njoj i njenoj deci dali šansu za normalnu egzistenciju, jer da je ostala u Peruu, Kaleb nikada ne bi dozvolio da ona ode sa svojom decom. Ona je istinski verovala da će promena mesta doneti promenu u njen brak i da će moći da otkriju kako da funkcionišu zajedno.
Avaj, nakon dolaska u Mostar, ništa je nije primenilo. Kaleb je većinu svojih dana provodio gledajući filmove i porniće noću i spavajući pola dana. Propovedao bi i pomagao u tehničkim poslovima koji su bili potrebni odeljenju za medije. Ostalo je obavljala Anita, uključujući brigu o deci, popunjavanje pravnih dokumenata, pisanje mesečnih izveštaja o svešteničkom poslu svog muža. Ako se žalila, on bi rekao: „Došli smo ovamo zbog tebe; sada budi srećna.” I najgore od svega, nastavio je tamo gde je stao u Peruu, razgovarajući sa zgodnim devojkama u oba grada u kojima je radio – Trebinju i Mostaru. Ponovo je počeo da dobija neprimerene fotografije i da briše istoriju ćaskanja, ali bilo je momenata kada bi zaboravio da to uradi. Razgovarao je sa tim devojkama u pola noći, govoreći im koliko su lepe i šaljući im čestitke za Dan zaljubljenih. Obrazlagao je to time da su to sve bili pokušaji da ih „približi crkvi”.
Kaleb bi ponavljao krug zlostavljanja, „fazu medenog meseca”, a onda ponovnog zlostavljanja. Faza medenog meseca je bilo vreme kada bi je odveo u fini restoran, kupio joj poklone i tretirao je lepo. Nakon godina manipulacije (engl. gaslighting), Anita je verovala da je problem u njoj, ne u njemu. I bila je očajnički spremna da učini sve da se vrati u „fazu medenog meseca” njihovog odnosa. A kako je obećala da će ostati u braku i u dobru i u zlu, osećala je da će posle „zla” i lošeg ophođenja prema njoj ponovo doći dobra vremena. I nastavili su da se kreću kroz ove krugove. Kad god bi Anita iznela ideju o savetovanju, Kaleb je nepokolebljivo odbijao, govoreći da je problem između nje i Boga.
Posle istrajnih sedam godina manipulacije, zlostavljanja i varanja, Anita piše da je načinila „najgoru moguću grešku”. Imala je aferu. Njen terapeut kaže da misli da je imala aferu nadajući se da bi je Kaleb ostavio. Ali Anita oseća da nema „etičkog objašnjenja koje bi dala jer ono što sam uradila jednostvano nije moralno ni etički”. Preuzima punu odgovornost za svoja dela i svoju aferu. Međutim, sumnja da bi imala aferu da nije bila zlostavljana. „Očajnički sam želela da budem dovoljna, prihvaćena, da se osećam voljenom, da imam nekoga da bude nežan prema meni, i tu sam pala.” Ali bila je očajnija nego ikad. Nije mogla da se pogleda u ogledalu pa ga je razbila.
Priznala je svoju aferu svom mužu.
Posle afere, Kaleb je pristao na profesionalno savetovanje po prvi put. Njeni roditelji su platili seanse. Međutim, on je uskoro odlučio da ima bolji način. Počeo je da se poverava ženi koja je već ranije prouzrokovala probleme u njihovom braku. Kalebovi razlozi za poveravanje njoj bili su to što ona ne bi delila detalje ni sa kim koga su oni znali. On je sa njom ranije bio na odmoru u Peruu. I dok se žalio Anitinim roditeljima koliko mu je ona nedostajala, imao je seksualne video-pozive koji su pronađeni na njegovom kompjuteru, uključujući jedan datiran neposredno pre krštenja koje je obavio sledećeg dana.
Posle njenog priznanja, Kaleb je pojačao psihološko zlostavljanje. Držao ju je budnom noću mesecima. Da bi „zatvorio priču”, svakog dana ju je iznova pitao o njenoj aferi. Ucenjivao je čoveka sa kojim je imala aferu i počeo da ga uznemirava dok taj čovek nije poželeo da zaštiti sebe. Kaleb je tada okrivio Anitu jer je „dovela njegov život u opasnost”. Napomena: Godinama kasnije, Kaleb i ostali su lažno naveli da je Anita imala aferu sa sadanjim mužem dok je bila sa Kalebom. Anita tvrdi da više nikada nije kontaktirala osobu sa kojom je imala aferu.
Uskoro je bilo vreme da Kaleb bude rukopoložen.
Anita nije mogla sebe da natera da stoji uz njega čiste savesti i da laže Crkvu da bi on bio rukopoložen. Kaleb je želeo da ona ostane uz njega dok ne dobije svoje rukopoloženje, a onda mogu da se raziđu. Počeo je da joj ograničava kretanje bilo gde sa decom iz straha da bi ona mogla da ode sa njima i više se ne vrati. Nekako su Anitini roditelji, koji su živeli u susednoj Srbiji, bili u mogućnosti da dođu i pomognu njoj i deci da odu.
Nije bilo vremena da se administracija Bosanske crkvene oblasti upozori da je Anita osećala da su njen i životi njene dece u opasnosti. Odmah po dolasku u Srbiju stavljeni su pod policijsku i zaštitu socijalne službe. Dakle, dok je tražila medicinske tretmane za neka medicinska stanja kao što je ulcerozni kolitis, nije bila u dobrom mentalnom stanju da podeli svoju priču sa bilo kojim muškim administratorom. Međutim, jeste podelila svoju priču sa nekoliko supruga visokih administratora Oblasti.
Nakon što je izbegla u kuću svojih roditelja, što je trebalo da bude na nedelju dana, Kaleb je počeo da šalje poruke njenom ocu moleći ga da Anitu odvede kod psihologa da joj pomogne da shvati da mora da mu se vrati. Ona je otišla kod terapeuta i terapeut je dijagnostikovao da je bila zlostavljana godinama i da ima jasne znake traume. Kaleb je odbio da prihvati nalaze terapeuta; zatražio je da ode kod „advenstističkog terapeuta koji je proporodičan”. Ali adventistički terapeut je rekao istu stvar. Onda je zahtevao da ide kod terapeuta po njegovom izboru, ali je sada Anita odbila. Njena majka ju je odvela u kancelariju socijalnog radnika. Kao ovlašćena lica, reagovali su i otvorili slučaj: jedan za porodično nasilje i drugi za seksualno zlostavljanje maloletnika.
Tokom vremena, policija je izdala tri hitne zabrane priliska Kalebu, a sud je te zabrane produžio po trideset dana.
Oblasni odbor za žalbe
Adventistički crkveni pravilnik pruža proceduru za disciplinu koja uključuje dva mehanizma[2]:
1. Glasanje o izricanju crkvenog ukora.
2. Glasanje o brisanju iz članstva.
Procedura crkvenog pravilnika (strana 60) vrlo je jasna da je:
Disciplinska mera brisanja iz članstva – „Brisanje pojedinaca iz članstva Crkve, Tela Hristovog, predstavlja krajnju disciplinsku meru koju crkva može da primeni. Jedino pošto su primenjena sva uputstva navedena u ovom poglavlju, posle savetovanja s pastorom ili sa oblašću kada pastor nije prisutan, pošto su preduzeti svi neophodni napori da se ponovo zadobije i vrati na pravi put, pojedinac može da bude izbrisan iz članstva crkve.”
Nekoliko meseci kasnije, krajem maja ili početkom juna 2019, predsednik Unije, Dragan Grujić, došao je u kuću njenih roditelja i razgovarao odvojeno sa Anitom i Kalebom. Posle razgovora, Anita kaže da je predsednik rekao da nikada nije sreo nekoga tako manipulativnog kao što je Kaleb. Složio se da Crkva što pre treba da ga se reši. Od tog dana, Anita je redovno slala predsedniku Grujiću najnovije informacije o svim aspektima svojih slučajeva protiv njenog supruga sa detaljima o svakoj trunci otkrivenih dokaza policije i Centra za socijalni rad. Svaki put je obećavao da će Kaleb biti otpušten. Uveravao ju je da će to biti sređeno i da će ona i njena deca biti bezbedni. Nakon što su se razišli, Anitino odsustvo primetila je bivša direktorka Službe žena Aranka Bajić, koja ju je direktno kontaktirala. Anita je gospođi Bajić javila da je pobegla u kuću svoje porodice zbog Kalebovog zlostavljanja.
Aranka Bajić ju je kontaktirala tokom letnjih meseci. Pokušala je da ubedi Anitu da se vrati Kalebu. Ništa što joj je Anita rekla u vezi sa zlostavljanjem u braku nije bio dovoljan razlog za razvod. Gospođa Bajić je verovala da će Anita u Božjim očima ostati u braku sa Kalebom „zauvek”. „Razvod je bio samo papir.” „U braku nema silovanja.” „Samo se molite, i biće bolje.” „Ako te ljudi u crkvi pitaju, nemoj ništa da im kažeš jer Kaleb ostaje kao pastor, a naš prljav veš bi ih sprečio da dođu u crkvu.” Nakon nekog vremena, Anita je odustala od razgovora sa njom. Suprug gospođe Bajić bi bio član Oblasnog odbora za žalbe da proceni njene optužbe protiv njenog supruga.
Uprkos uveravanjima predsednika Unije da će Kaleb biti otpušten, u oktobru 2019. dato joj je da potpiše dokument koji potvrđuje da je Kaleb „moralno sposoban da bude pastor”. Anita je odbila. U decembru 2019. Unija je otpustila Kaleba iz službe i preporučila da se ne zapošljava u bilo kom svojstvu u Crkvi. Predsednik Unije i generalni sekretar izmenili su tu naredbu i dozvolili mu da ponovo bude angažovan kao studijski tehničar (degradacija). Nekoliko članova odbora kasnije se žalilo na ovu izmenu. Skoro godinu dana kasnije, Anita je to iznela u napetom telefonskom razgovoru sa predsednikom Unije.
U februaru 2020. Anita je otkrila da je Kaleb poslat u Ukrajinu da predstavlja Bosansku crkvenu oblast na tehnološkom seminaru. O tome je prvo razgovarala sa predsednikom Bosanske crkvene oblasti. Kasnije je razgovarala sa direktorkom za mlade, Natašom Mihajlović, koja je pristala da razgovara sa svojim suprugom, predsednikom Bosanske crkvene oblasti. Posle nekoliko meseci odlaganja, konačno je odlučio da čuje Anitinu priču. Jedan i po sat trajao je sastanak sa njim nasamo i ispričala mu je celu priču o svom traumatičnom braku, do najsitnijih detalja. Iskustvo je za nju bilo mučno. Nakon što je završila, obavestio ju je da će sada morati da ispriča istu priču odboru sastavljenom od tri osobe, od kojih su svi muškarci. Anita se protivila tome jer je to iznova izazivalo njenu traumu. Posle izvesnih pregovora, Oblast je pristala da se formira Odbor za žalbe koju čine četiri osobe: Božidar Mihajlović – predsednik Oblasti, Bojan Topić – sekretar Oblasti, Milan Bajić – (Anitin rođak, blagajnik), Nataša Mihajlović (direktorka za mlade – Anita je tražila da ona bude deo odbora). Odbor je zatim razmotrio njeno svedočenje ili razgovor sa predsednikom i pismo u kojem je iznela sve svoje optužbe protiv svog supruga, pastora Kaleba Kispea.[3]
Odbor je razmotrio svedočenja „relevantnih ljudi” iz Kalebovog okruga, a zatim je objavio svoje uvide, ali nije čuo svedočenje Anitinih roditelja:
1. Proglasili su Kaleba krivim za „seksualno nedolično ponašanje koje je uključivalo gledanje pornografije, onlajn seksualne sobe za ćaskanje, neprikladne poruke i ponašanje prema osobama suprotnog pola, uključujući i tebe (Anitu)”.
2. Utvrdili su da je predsednik Oblasti saznao nekoliko meseci pre sastanka Odbora za žalbe da je bio „seksualni zavisnik dugi niz godina”, što je „imalo negativan uticaj na ceo njegov život, kao i na vaš (Anitin) bračni odnos.” Kaleb je bio zamoljen da se upiše u „proces oporavka” i završio je taj tromesečni proces.
3. Bio je „sankcionisan na sednici Oblasnog odbora održanoj 2. juna 2020. godine.” Odbor za žalbe proglasio je Kaleba krivim za seksualnu zavisnost i, u izvesnoj meri, za emocionalno zlostavljanje, posebno u poslednjoj godini (tvog) braka. Odbor je zato dao preporuku Oblasnom odboru da raskine ugovor sa Kalebom o njegovoj svešteničkoj službi. Ove preporuke prihvatio je Oblasni odbor na sednici 2. juna 2020. i dodao još jednu odluku da se Kalebu ne dozvoli da drži propovedi u crkvama. Stoga mu je Odbor okončao radni odnos kao parohu.
Takođe je predloženo da se Kalebu pruži nova prilika tako što će biti zaposlen u studiju kao tehničar i dat mu uslovni jednogodišnji ugovor koji je Odbor prihvatio. Ako budu viđene pozitivne promene u njegovom životu, onda bi ugovor mogao da bude produžen.
• Odbor „nije proglasio Kaleba krivim za seksualno ili fizičko zlostavljanje. Smatramo ga u izvesnoj meri krivim za emocionalno zlostavljanje, posebno tokom poslednje godine vašeg braka nakon Vaše afere i preljube sa ljubavnikom u Mostaru.”
• Oni „nisu prihvatili (nisu mogli da prihvate) optužbu za ’silovanje’” (njihovo isticanje) kao takvo; „smatramo da bi bolja kvalifikacija tog čina bio polni odnos bez obostranog pristanka jer ste spavali tokom snošaja i nije bilo fizičke prinude”.
• Odbor nije smatrao Kaleba krivim za bilo kakvo zlostavljanje dece. Naprotiv, „na osnovu brojnih okupljanja, kampova, putovanja verujemo da su deca bila vezana za Kaleba i da su pokazivala ljubav i bliskost (poljubac, zagrljaj…). Ne verujemo da Kaleb ugrožava bezbednost vaše dece.”
• Odbor je zatim dao svoje obrazloženje zašto nisu mogli da prihvate Anitine optužbe za Kalebovo nasilno ponašanje:
– Za tri godine njihovog boravka u Bosni i Hercegovini nikada se nije požalila prijateljima na zlostavljanje.
– Anita to nikada nije spomenula svojim roditeljima, koji su zaposleni u istoj Uniji.
– Čak i nakon što se razdvojila od Kaleba, Anita nije iznela nikakve optužbe za zlostavljanje, već su „s vremenom evoluirale”.
Anita je bila slomljena.
Žalila se Uniji.
Unija je formirala komisiju od sedam članova koju čine tri žene, od kojih je jedna školovani psiholog, i četiri muškarca. Psihološkinja se žalila u mejlu da:
„Niko od vas nije imao masku, uz to je Želimir kijao, prvi put sa svoje leve strane, drugi put sa desne, što sve dokazuje da ne vodite računa o drugome, nego samo o sebi.
Pozvali ste me da budem deo Odbora koji odlučuje da biste čuli moje mišljenje, koje sam ja iskazala na sva tri sastanka u kojima sam učestvovala. Međutim, nijedna moja reč nije uzeta u obzir prilikom donošenja odluke, a čini mi se da nisam bila jedina koja tako misli.
Poruka vaše odluke jeste da se nijednoj žrtvi seksualnog nasilja ne može verovati, jer se to i ne može dokazati, te da je za samu žrtvu bolje da ćuti i trpi, a ako progovori da sigurno zna da će biti dupla žrtva, ne samo nasilnika već i sredine koja joj ne veruje. Ako se žrtva nasilja osmeli da svoj život učini srećnim, to joj se tek neće oprostiti!
Ne želim da moje ime stoji u zaključku.” – Zorica Kuburić
Još jedna žena je takođe izrazila sumnje u vezi sa zaključcima Unije.
Odbor Unije glasao je da se preporuči isključenje Anite iz Hrišćanske advenstističke crkve sedmog dana.
Analiza:
Kada su njena deca krenula u školu, učiteljica je saznala za njihovo zlostavljanje od strane njihovog oca nakon što je pročitala dnevnik Anitine ćerke. Školski psiholog je tada obavestio Centar za socijalni rad kao ovlašćena lica. Centar je zatim izvršio nekoliko procena koje je sud naložio, navodeći da bi ponovno uspostavljanje kontakta sa ocem štetilo psihološkom razvoju dece.
Lokalna Oblast u Bosni i lokalna crkva u kojoj su bili Kaleb i Anita stali su na Kalebovu stranu. Pokrenuli su postupak za njeno isključenje. Kada su ti napori zastali, nedavno su prosledili klevetničko pismo ili peticiju Oblasti i Uniji kako bi je diskreditovali, pri čemu su njeno ranije priznanje neverstva i drugi osetljivi detalji objavljeni u javnosti. Kada je Anita kontaktirala pastora Želimira da objasni odluku Unije, on joj je napisao da ih više ne kontaktira, pišući „neka ovo bude naše poslednje pismo”.
Oblast je pokušala da sprovede svoju istragu u kojoj su odbili da imaju psihologa i zaključili da ona nije silovana; to je bio „samo snošaj bez obostranog pristanka jer ste spavali.”[5] Tadašnja direktorka Službe za žene otišla je toliko daleko da je razgovarala sa Anitom da „ne razumem kako je silovanje moguće u braku”. Kada se žalila Uniji, njene tvrdnje je procenio psiholog iz istražnog tima i ocenio ih je verodostojnim. Ipak, prema prepiskama putem e-pošte, u mom posedu, psihološkinja se žalila da ignorišu njeno stručno mišljenje i da ga ne uzimaju u obzir. Jugoistočna evropska unija je na kraju takođe odbacila njenu žalbu.[6]
Oblast i Unija dale su kontradiktorne i očigledno lažne izjave u vezi sa svojim nalazima o Anitinom „nehotičnom seksualnom odnosu”[7] i u vezi sa Kalebovim zapošljavanjem i njegovom imigracionom vizom zasnovanom na zapošljavanju.[8] Tvrdili su da on „više nije zaposlen u crkvi”. I dalje je radio za crkvene ili paracrkvene entitete kao studijski tehničar. Kasnije, kada je Kalebovo delo procurilo, Crkva je tvrdila da je „suspendovan” sa poslova u Crkvi. Uprkos ozbiljnoj prirodi optužbi protiv njega, on nastavlja da bude aktivan kao vođa u svojoj lokalnoj Crkvi.
Trenutna situacija: Eskalacija u obrascima zastrašivanja i neprijateljstvu prema žrtvi
Pošto je Osnovni sud sada spreman da donese odluku o svojim uvidima, Kalebovi advokati su pribegli taktikama odlaganja kao što je traženje novog sudije. U krivičnim predmetima, pokrenuli su pitanja nadležnosti. Takođe je postojao stalni porast lažnih optužbi protiv Anite i članova njene porodice, uključujući njenog oca, predsednika Oblasti i pastora, Roberta Erdega. Javna peticija navela je da je pastora Erdeg imao finansijske nepravilnosti. Istražen je i oslobođen bilo kakvog finansijskog propusta.
Predsednik Unije podelio je svoja viđenja o Anitinim slučajevima na nedavnom sastanku 2. marta. Inteligentni adventista je dobio delimičan transkript predsednikovih primedbi u kojima je „govorio iskreno i otvoreno”. Ono „tiho” izgovorio je naglas.
Glavni sažetak primedbi je ovde uključen, a transkript je dat u spisku dokaznih predmeta. Expanded Whistleblower Audio Transcript (Serbian)
1. On je primetio da „TED (Transevropska divizija, eng. Trans European Division) ne smatra legitimnim sazivanje odbora jer on (pastor Robert Erdeg, predsednik Oblasti i Anitin otac) nema nikakvih moralnih ni finansijskih problema.”
2. Problem je njegova ćerka.
3. Da su članovi crkve podeljeni oko slučaja između Kaleba i Anite.
4. Dve Oblasti su „u ratu”.
5. Ponovio je nalaze Oblasti i Odbora za žalbe Unije u vezi sa Anitinim navodima da je „postepena priča građena”.
6. Da će pokušati da obavi još jedan razgovor sa pastorom Erdegom tražeći od njega da se „povuče” (podnese ostavku).
7. Crkveni zvaničnik, Marcikić je takođe ponovio zaključak da su Anitini navodi „evoluirali”. I da su Aranka Bajić i Milan Anitini rođaci, a nisu joj verovali. (Ako se sećate, Aranka nije mogla da pomisli da je silovanje moguće u braku.)
8. Da su Anitine tvrdnje da je Kaleb pedofil (zlostavljao njenu ćerku) počele tek nakon što je započeo brakorazvodni postupak.
9. Ceo brak se raspao samo zbog otkrića Anitine afere.
10. Da je Anita razgovarala sa ljudima iz „End It Now” i postala „prosvetljena” da je „bila psihički i emocionalno zlostavljana”.
11. U početku nije bilo „priča” o pedofiliji ili silovanju.
12. Da je sudija smatrao da Anitini dokazi nisu verodostojni. (Ovo je lažna tvrdnja.)
13. Sudija je zatražio posebne procene tek nakon što je Anita izašla uživo na nacionalnu televiziju sa svojim navodima i povećala pritisak javnosti za svoj slučaj.
14. Predsednik je rekao da je pred komisijom na TED-u za predsednike Unije za pola sata predstavio slučaj.
15. TED je znao za ovo od početka. I rekli su da prepuste sudu da donese odluku.
16. Stav TED-a bio je da su se nepravedno ophodili prema Kalebu i da bi sada mogao da tuži Uniju jer su ga otpustili pre nego što je proces završen. (Smatram da je ova analiza u suprotnosti sa „politikom nulte tolerancije” na zlostavljanje Hrišćanske adventistističke crkve sedmog dana. Anitino svedočenje o seksualno prenosivim infekcijama u Peruu, gde ni Kaleb ni Oblast nisu tvrdili da je imala bilo kakve afere, zajedno sa njenim svedočenjem o Kalebovom neordiniranju zbog „neprikladnog radnog odnosa” bili bi materijalni dokazi bračne nevere.)
Prema uzbunjivaču (engl. whistleblower), nekoliko pastora je izrazilo zabrinutost u vezi sa njegovom karakterizacijom slučajeva i uvredilo se što se zlostavljanje umanjilo. Jedna osoba koja je bila prisutna na sastanku odlučila je da snimi komentare predsednika Unije u vezi sa pastorom Robertom Erdegom. Prema Aniti, njen otac je smatrao da su izjave klevetničke i lažne.
Administracija Unije nikada nije zvanično kontaktirala pastora Erdega sa bilo kakvim zahtevom za ostavku. Međutim, na sastanku je zabeleženo da je predsednik Unije rekao da su „već tražili od njega da podnese ostavku, a on nije želeo”.
Prema Anitinim rečima, pastor Erdeg suočio je predsednika Unije sa transkriptom njegovih primedbi i pobijanjem od reči do reči. Ispravka: Predsednik Unije je bio besan što je pastor Robert svoje pobijanje podelio sa drugim pastorima. Nije da je bio samo besan zbog pobijanja pastora Erdega, već mu je preko kolege zapretio tužbom. Prošle nedelje je pastor Želimir Stanić potom dao „prijateljski savet” pastoru Erdegu da „bi bilo najbolje da podnese ostavku”.
Kada su se suočili sa tim da je neko snimio sastanak, jedan zvaničnik je zahtevao da svi prisutni na sednici Odbora potpišu dokument koji potvrđuje da nisu snimili sednicu. Svi prisutni su potpisali dokument.
Postoji pritisak na pastora Erdega da osudi svoju ćerku jer je govorila za nacionalne medije i što je prisustvovala intervjuu u subotu. Ne nalazim u našem crkvenom priručniku, radnoj politici ili naših 28 osnovnih uverenja nikakvo pravilo protiv toga da članovi govore u medijima bilo kog dana u nedelji. Ljudska prava se ne završavaju subotom. Zaista, majka koja pokušava da natera sudove da pokrenu njen slučaj nije ništa drugačija od udovice koja je u Hristovoj paraboli navaljivala na sudiju da joj ispuni pravdu.[9]
Od početka svog braka, kroz pogrešne disciplinske procese Crkve, o čemu svedoči i sam predsednik Unije, koji je svojevremeno obećao da će je zaštititi, ali je sada posvećen spasavanju Unije od finansijskih i pravnih posledica, Anita nikada nije imala šansi.
Žene u Generalnoj konferenciji, kao što su Heder Don (Heather Dawn) i Odri Anderson (Audrey Andersson), izvršni sekretar Transevropske divizije, izrazile su užas kako Crkva deluje protiv nje. Iako su je u nekim mejlovima čak podsticale da prikupi dokaze za tužbu protiv same Unije, nikada nisu ponudile ništa više od svoje moralne podrške.
Progovorila je o svom zlostavljanju, a onda je Hrišćanska adventistička crkva sedmog dana krenula na nju, njenu decu i njenu širu porodicu.
Lokalna crkva pastora Erdega, gde je Anita trenutno član, jednoglasno je glasala da ona ne bude disciplinovana i da ne dobije ukor. Jedan član koji je prestao da dolazi u crkvu došao je posebno za ovo glasanje.
Trenutno je u toku regionalni sastanak; Pastor Erdeg očekuje da bude otpušten.[10]
Ažuriranje: Posle petosatnog sastanka, pastor Erdeg je otpušten sa mesta predsednika Severne crkvene oblasti. Ažuriraćemo ovu priču kako budemo dobijali više informacija.
Ako želite da podržite žrtve zlostavljanja kao što je Anita i želite da vidite više članaka iz istraživačkog novinarstva poput ovog, molimo vas da date svoju donaciju koja se odbija od poreza ili nas kontaktirajte za više informacija.
[1] Vidi dokaz 1: Anitino svedočenje. Dok je bio muž koji obožava u javnosti, kod kuće, Anita piše: „Nije bilo zagrljaja i poljubaca osim ako to nije dovelo do seksa. Seks nikada nije bio dovoljan, nikad dovoljno dobar. Rekao mi je da treba da budem zahvalna što sam uzbudila svog muža. U javnosti je bio nežan, ljubazan i brižan, ali kod kuće se to dešavalo samo ako je znao da će od toga nešto izvući. Probudila sam se nekoliko puta noću, a on je već počeo da me svlači. Došlo je do tačke da je moje telo izgradilo prirodni odbrambeni mehanizam, i čim bih osetila kako njegove ruke skidaju moju pidžamu, odmah bih ga odgurnula, a onda bi se on pretvarao da spava i da ništa ne zna.”
[2] PROCES DISCIPLINE (Crkveni pravilnik, strana 59)
Kad su u pitanju teški gresi, crkva ima dva načina da primeni disciplinske mere:
1. Glasanje o izricanju crkvenog ukora.
2. Glasanje o brisanju iz članstva.
3. Disciplinovanje izricanjem ukora – U slučaju da crkva ne smatra prestup dovoljno teškim da bi se izrekla krajnja mera, to jest brisanje iz članstva, ona može izraziti svoje negodovanje izglasavanjem ukora.
4. Ukor ima dve svrhe: (1) da omogući crkvi da izrazi svoje negodovanje zbog teškog prestupa koji je naneo sramotu Božjem delu i (2) da verniku koji je sagrešio ukaže na potrebu za promenom života i reformom u ponašanju, i da mu pruži više vremena i mogućnosti da učini te promene.
5. Izglasavanje ukora se odnosi na vremenski period od najmanje jednog meseca do najviše 12 meseci. Ukor poništava izbor ili postavljenje takvog vernika na sve službe i oduzima mu prednost da bira u toku trajanja tog perioda. Vernici pod ukorom nemaju prava da glasaju ili govore kad je reč o crkvenim poslovima, ili da učestvuju u aktivnostima crkve kao što je poučavanje u razredu Subotne škole. Međutim, njima se ne uskraćuje pravo učestvovanja u blagoslovima Subotne škole, bogosluženja, ili Gospodnje večere. Članstvo se ne može prenositi tokom perioda ukora.
6. Izglasavanje ukora ne sme sadržavati nikakvu odredbu koja podrazumeva oduzimanje članskih prava u slučaju neispunjavanja bilo kog uslova povezanog s njim. Po isteku ukora, crkva treba da ustanovi da li je vernik kome je izrečena disciplinska mera promenio svoj život. Ako je njegovo ponašanje zadovoljavajuće, treba ga smatrati vernikom u redovnom odnosu sa crkvom bez ikakve druge mere, ali i obznaniti da mu je ukor istekao. Ako njegovo ponašanje nije bilo zadovoljavajuće, crkva ponovo treba da razmotri primenu odgovarajuće disciplinske mere. Do vraćanja crkvenih službi može doći samo putem izbora.
Disciplinska mera brisanja iz članstva – „Brisanje pojedinaca iz članstva Crkve, Tela Hristovog, predstavlja krajnju disciplinsku meru koju crkva može da primeni. Jedino pošto su primenjena sva uputstva navedena u ovom poglavlju, posle savetovanja s pastorom ili sa oblašću kada pastor nije prisutan, pošto su preduzeti svi neophodni napori da se ponovo zadobije i vrati na pravi put, pojedinac može da bude izbrisan iz članstva crkve.” (Strana 60)
[3] Pogledajte imejl Božidara Mihajlovića, predsednika Oblasti, Aniti u spisku eksponata.
[4] Uzorak iz mejla vođe Službe žena, Aranke Bajić: „Na primer, ne razumem kako je silovanje moguće u braku, jer verujem da ulazimo u ovu zajednicu da bismo usrećili drugog, a ne da mislimo samo na sebe, svaka normalna žena smatra da je impresivno kada je njen muž smatra privlačnom… kad god (ili bilo kada) se to desi. Na primer, za naših 38 godina zajedno nikada nismo rekli ne jedno drugom, čak i ako se nismo osećali dobro, jer ljubav sve pobeđuje.
Kada je reč o crkvenom odboru, slažem se da je trebalo saslušati i jednu i drugu stranu, ali zar ne mislite da je trebalo toga da se držite i kada ste razgovarali sa psiholozima, sociolozima i policajcima u Novom Sadu? Nekako ne mogu da verujem da su oni pravi profesionalci ako nisu pitali za Kalebovu stranu priče.”
[5] Anita je uzela tabletu za spavanje i bila je onesposobljena.
[6] Donete su dve odluke: Preporučili su da ona bude isključena iz zajednice zbog njene prethodne afere. Drugi je bio da se Kaleb suspenduje do kraja sudskog procesa. Psihološkinja je tražila da se njeno ime ukloni iz odluke i da je ova akcija ponovno viktimizovanje Anite.
[7] U proceni, Crkva je redigovala i izbrisala nekoliko svojih pisanih izjava u vezi sa Kalebovim poznatim problemima sa seksualnom zavisnošću i lažirala svoju odluku o proceni. Trenutno posedujem obe „verzije”.
[8] Dan nakon što je Crkva tvrdila da je suspendovan, Kaleb je tokom procene u Centru za socijalni rad tvrdio da poseduje vizu za verske radnike i da je nastavio da bude zaposlen i plaćen u Crkvi. [9] Vidi Luku 18:1-8.
[10] Prema Aniti.
